Опет женидба Стојана Јанковића 0001    Откако је постала крајина 0002    Није љевша узрасла влахиња, 0003    Што је, побре, у Ребићу граду 0004    Дивна сека у ребићског бана, 0005    По имену Хајкуна ђевојка. 0006    А јест дивна, три је јада била, 0007    Да је љевше на свијету нема 0008    Ни љепоте у седам земаља! 0009    Љепота се њена разнијела 0010    По свој Босни и Херцеговини ─ 0011    То се чудо и код цара чуло. 0012    А да видиш, мили побратиме, 0013    Да како је на Хајки од’јело: 0014    Црна коса тура ибришима, 0015    А на главу од злата копрена, 0016    Обрвице двије пијавице, 0017    Трепавице крила ластавице, 0018    Очи црне два драга камена, 0019    Медна уста кутија шећера, 0020    Б’јели зуби два низа бисера, 0021    Веле људи паромпрорезати, 0022    Једне уши, а двоје минђуше, 0023    Два образа два листа хартије. 0024    Још да видиш грло у шевојке, 0025    На грло јој четири ђердана ─ 0026    Један ђердан од сувога злата, 0027    Други ђердан збалде и камења, 0028    Трећи ђердан од скрли мерџана, 0029    А четврти жутијех дуката; 0030    Који ђердан од сувога злата, 0031    Тај је цури грло оклопио, 0032    А који је збалде и камења, 0033    Тога цура ниже попуштила, 0034    А који је од скрли мерџана, 0035    Тога цура ниже попуштила, 0036    Тај ми цуру бије по дојкама, 0037    Црљен ђердан, а бијеле дојке, 0038    Мили Боже виђети је дивно! 0039    А који је жутијех дуката, 0040    Још наниже њега попуштила, 0041    Те ми цуру бије по трбуху, 0042    По трбуху и ниже трбуха, 0043    Нек’ се злато са златом куцука, 0044    И то није погледати ружно! 0045    Још на Хајки алали пашмаге, 0046    Којено су у Млетке грађене, 0047    Млетачкијем златом шикосане 0048    И лешкијем сребром потковане, 0049    Постављене меком лисичином ─ 0050    Када Хајка преко куле шета, 0051    Да јој не би ноге прештинуле; 0052    Још на Хајки гаће од сандала, 0053    Морскијем су мишом постављене, 0054    А на гаће везак ударила: 0055    Под колено але и пауне, 0056    Уз колено орле и соколе, 0057    А уз бедру ђецу јаничаре, 0058    На учкурлук два пашина брка, 0059    Међу ноге великог везира, 0060    Код везира триста тиндирика, 0061    Везир држи тешка дегенека ─ 0062    Ко помрси триста тиндирика, 0063    Да му удри триста дегенека; 0064    Још на Хајки три дивна кавада: 0065    Један диве, други од кадиве, 0066    А трећи је од бијеле маме, 0067    Да се за њом све крајине маме. 0068    Просе Хајку просци од свакуда: 0069    Четрдесет и два капетана, 0070    И тридесет и три барјактара, 0071    Седам паша а седам кадија, 0072    Седам ага а седам спахија 0073    И четири с мора ђенерала, 0074    А и сама круна ћесарова 0075    За својега сина Маријана, 0076    Што би за њег’ била за краљице, 0077    И са Босне велики везире, 0078    И некакав њемачки кадија, 0079    И сувише Јанковић Стојане, 0080    Што ће њему бити заручница, 0081    А више ти ни броја не знадем, 0082    Ал’ се млада удавати неће. 0083    Нег’ се брату било додијало, 0084    Пак ми иде сестри у камари, 0085    Пак је бане сестри бесједио: 0086    „Секо Хајке, дуго јадна била, 0087    Удаји се, с јадом се удала, 0088    Већ ми твоји просци додијаше ─ 0089    Што имасмо зоби и сијена, 0090    Све просачки коњи поједоше; 0091    Што имасмо пива и јестива, 0092    Све ми твоји просци изједоше! 0093    Боље да си у брата слијепа, 0094    Већ толико одвише лијепа! 0095    Узми, секо, кога ти је драго, 0096    Узми, секо, кога капетана, 0097    Али, секо, кога барјактара, 0098    Али кога с мора ђенерала, 0099    Али саму круну ћесарову!” 0100    Кад је Хајка брата разумјела, 0101    Пак ми Хајка брату бесједила: 0102    „Ја ти узет’ нећу ђавољега! 0103    Ако сам ти у двор додијала, 0104    Бацићу се сутра на кошију, 0105    Коме рече срећа и Бог даде 0106    Да ме сутра на кошиј’ добије, 0107    Нека сам му мила заручница! 0108    Три ћу коња даровати млада ─ 0109    Првом коњу и првом јунаку 0110    Бићу млада мила заручница; 0111    Другом коњу и другом јунаку 0112    Дароваћу сабљу оковану; 0113    Трећем коњу и трећем јунаку 0114    Дароваћу чоху нерезану!” 0115    Када бане секу разумио, 0116    Три телара млада поставио, 0117    Телар виче од јутра до мрака: 0118    „Ко се јунак није оженио, 0119    Нека иде трчат’ на кошију, 0120    Е се меће у Ребића Хајка!” 0121    То зачуо Јанковић Стојане, 0122    Из планине ка двору идаше, 0123    Брже трчи двору бијеломе, 0124    Далеко га мајка угледала 0125    И јоште га ближе сусретала, 0126    Коња прима, за здравље га пита. 0127    Пак је Стојан мајци бесједио. 0128    „Послушај ме, моја стара мајко, 0129    Ево има седам годин’ дана 0130    Да ме хоћеш оженити, мајко ─ 0131    Ти ђе нађе за мене ђевојку, 0132    Ту не нађе за се пријатеља, 0133    А ђе нађе за се пријатеља, 0134    Ту не нађе за мене ђевојке! 0135    Сад сам чуо у Ребићу граду 0136    Дивна сека ребићскога бана 0137    Да се сутра меће на кошију; 0138    Ако би ми Бог и срећа дала 0139    Да уграбим Хајкуну ђевојку, 0140    Ту је, мајко, за те пријатеља, 0141    А за мене лијепа ђевојка!” 0142    Па оседла дора дебелога, 0143    На се меће одијело дивно, 0144    А за појас свијетло оружје, 0145    А о бедри сабљу опасао ─ 0146    Од’јело га понијело л’јепо, 0147    Ал’ момче је и о себе дивно! 0148    Пак се коњу баци у рамена, 0149    Право оде ка Ребићу граду. 0150    Каде Стојан у Ребића дође, 0151    Намјера га била нанијела 0152    Под пенџере Хајкуне ђевојке. 0153    Поби копље у трави зеленој, 0154    А за копље дора привезао, 0155    Пак распиње бијела чадора. 0156    Под чадором трудан починуо, 0157    Лулу пије, у тамбуру бије, 0158    Уз тамбуру танко попијева: 0159    „Тамбурице, моја дангубице, 0160    Дангубио ко те направио 0161    И ко те је мене даровао!” 0162    Гледала га са пенџера Хајка, 0163    Па се нањга ашик учинила, 0164    Па дозивље робињу ђевојку: 0165    „Робињице, по Богу сестрице, 0166    Поздрави ми оног сахибију, 0167    Сахибију одо ног дорина, 0168    Нека дође на танану кулу, 0169    Имам шњиме нешто бесједити, 0170    А ево му божу вјеру давам 0171    Да му ништа учинити нећу!” 0172    Па отиде робињица млада: 0173    „Сахибија од овог дорина, 0174    Поздрав ти је моја госпођица 0175    Да ти дођеш на танану кулу, 0176    А ево ти божу вјеру дава 0177    Да ти ништа учинити неће!” 0178    Кад је Стојан цуру разумио, 0179    Нити рече доћ’ ће ни не доћ’ ће. 0180    Оде млада робиња ђевојка. 0181    Каде ноћи неко доба било, 0182    Устаде се Јанковић Стојане, 0183    Па отиде кули уз скалине; 0184    Сусрете га Хајкуна ђевојка, 0185    Па га вата за бијеле руке 0186    И води га у ћилер камаре, 0187    Пак Хајкуна њему бесједила: 0188    „Да делијо, од кога си града, 0189    Како ли се на имену вичеш? 0190    Кажи право, тако био здраво!” ─ 0191    „О, Бога ми, Хајкуно ђевојко, 0192    Несам момче ни из једног града, 0193    Нег’ се зовем момче без имена, 0194    Кућа ми је камена пећина, 0195    А баштина зелена планина!” 0196    Пак Хајкуна њему бесједила: 0197    „Кажи мене, момче без имена, 0198    Знаш ли, момче, Јанковић-Стојана?” 0199    Кад је Стојан Хајку разумио, 0200    Овако је Хајки бесједио: 0201    „Знадем добро, Хајкуно ђевојко! 0202    О, Бога ти, Хајкуно ђевојко, 0203    Би л’ га млада по чем упознала?” 0204    На то њему Хајка бесједила: 0205    „Јесам чула, други мени кажу 0206    Да је момче одвише лијепо, 0207    Твоје слике и твоје прилике, 0208    Има биљег на десници руци ─ 0209    По том бих га познавала млада!” 0210    Кад то чуо Јанковић Стојане, 0211    Он отпучи пуца на рукаве, 0212    Па заврну рукав уз мишице 0213    И указа они биљег црни. 0214    Кад то виђе Хајкуна ђевојка, 0215    Објема га рукам’ загрила, 0216    Пољубила и два и три пута, 0217    Да ко броји и више би било, 0218    Пак му млада тако бесједила: 0219    „Драга душо, Јанковић-Стојане, 0220    Хајде, душо, обљуби ми лице! 0221    Ако би ти Бог и срећа дала 0222    Да м’ добијеш сутра на кошију, 0223    Јеси злато своје обљубио; 0224    Ако ли ме по чем не добијеш 0225    Да ти не би на ме хатер оста’!” 0226    Пак заједно ноћцу преноћише. 0227    Кад ујутро било освануло, 0228    Оде Стојан дора опремити, 0229    Док Хајкуна приправи дарове. 0230    Ево свану и ограну сунце, 0231    Док ево ти Хајкуне ђевојке, 0232    За њом носе лијепе дарове. 0233    Сви јунаци коње оклопише 0234    И свилени гајтан растегоше, 0235    Кад рекоше, гајтан прекинуше, 0236    Потрчаше преко поља равна 0237    Како зв’језде преко ведра неба. 0238    Ал’ да видиш Јанковић-Стојана, 0239    Понајзадњи бјеше остануо, 0240    Па овако Стојан бесједио: 0241    „Дура, доро, дура, добро моје, 0242    Уграби ми Хајкуну ђевојку, 0243    А ево ти моју вјеру давам 0244    Да ћу твоју гриву позлатити, 0245    Сребрним те плочам’ потковати!” 0246    А каде га дорат рзумио, 0247    Па потече преко поља равна ─ 0248    Ко виђаше, Богом се куњаше 0249    Да му дорат земље не дохита, 0250    Већ да лети како ластавица. 0251    Пак уграби Хајкуну ђевојку, 0252    Па је баци за се на коњица, 0253    Три пута је опасао пасом, 0254    А четвртом од сабље кајасом. 0255    У то доба други прибјегоше, 0256    Па отиде двору бијеломе, 0257    Здраво дође, весела му мајка, 0258    Њему мајка, а мене дружина!